Немачки свештеник и његова проповед после Другог светског рата о Србима

Београд 17.11.2013. године

Немачка има дугу традицију борбе против Срба на овим просторима. Међутим није проблем што су се они дако дуго и упорно борили против Срба већ је проблем недостатак покајања за злочине који су почињени против Срба не само у периоду 1914-1918 затим 1941-1945 и на крају у агресији на Србију 1990-1999 која се завршила уласком немачких снага на КиМ и убиством избеглица цивила у Призрену.

Међутим свест једног хришћанина Немца даје и другачију слику о том народу иако она није правило већ изузетак али је ипак свакако вредна да се прочита.

Ову проповед је одржао немачки свештеник протестант Фридрих Гризендорф у локалној сеоској цркви 1945. године у селу Евербургу

„Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу поштења, победу мира и Христове љубави према блићњему. Тај народ су Срби.

Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу; за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и Хрвати, и Албанци, и Италијани, и Мадјари и Бугари и … Знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се освети – тај се не посвети„, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.

Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било?

Кад су покидане логорске жице и када се 5.000 живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бонбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црној завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија!

Та побједа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу чини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгајени у њиховом Светосавском духу и јуначким српским песмама које је наш Гете тако много волео …

Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед“.

Фридрих Гризендорф је био дворски свештеник, врло образован и широких видика. Својевремено га је њемачки цар Виљем Други послао Вилсону да прими 14 тачака његовог програма о самоопредјељењу народа. Умро је 1958. године.

http://svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=15096

Упознајмо отаџбину да бисмо је више волели - детаљније